Serbisko-chorwatska rěc

Z Wikipedije
Źi na bok: Nawigacija, Pytaś
Српско-хрватски језики
Srpsko-hrvatski jezici
serbisko-chorwatske rěci
kraje Serbiska, Chorwatska,
Bosniska a Hercegowina, Carnogórska,
a dalšne
powědarje 20 milionow
znamjenja a klasifikacija
klasifikacija Indoeuropske rěcy
Słowjańske rěcy
Pódpołdnjowosłowjańske rěcy
serbisko-chorwatska rěc
pismiki cirilica a łatyńske
oficielny status
oficielna rěc Serbiska, Chorwatska,
Bosniska a Hercegowina, Carnogórska
rěcne kody
ISO 639-3 (SIL):

hbs

Wikipedija
Wobźěłaś
p  d  w
Information icon.svg
Etno-politiske warianty Serbo-Chorwatskeje rěcy abo Serbo-Chorwatski diasystem (z lěta 2006)

Serbisko-Chorwatska rěc abo chorwatsko-serbiska rěc słuša do kupki pódpołdnjowosłowjańskich rěcow.

Serbisko-chorwatska rěc jo była oficielna rěc Jugosłowjańskeje gromaźe z makedońskeju a słowjeńskeju rěcu. Prědny raz jo se zapśimjeśe serbisko-chorwatska rěc naspomniło w lisće słowjeńskego rěcywědnika Jerneja Kopitara. Oficielnje jo se zachopiło wužywaś wót 1921 do lěta 1993 ako termin, kótaryž wopisujo dialekty powědane w Serbiskej, Chorwatskej, Carnej Górje a w Bosniskej a Hercegowinje. Zakład toś teje rěcy jo štokawski dialekt ale su teke ekawske, jekawske a ikawske wugranjanja dopušćone.

Gaž jo se Jugosłowjańska rozpadnuła, su dostali serbiska, chorwatska, bosniska a na kóncu carnogórska rěc status samostatneje rěcy. Źinsa jo słowo serbisko-chorwatska rěc kontrowersne pšašanje dla stawiznow, politiki a měnjatego wóznama słowa rěc. Někotare mysle až jo to jadna rěc, druge až stej to rozdźělnej samostatnej rěcy. Mjazy sobu rozmějobne formy toś teje rěcy wužywaju se z drugimi mjenjami w źinsajšnej Serbiskej, Carnej Górje, Chorwatskej a Bosniskej a Hercegowinje a teke se derje rozměju w Makedońskej a w Słowjeńskej.

Stawizny[wobźěłaś]

W drugej połojcy 19 stolěśa, serbiske spisowaśele na cole z Wuk Stefanowićom Karadźićom a chorwatske spisowaśele na cole z Ljudewitom Gajom a Dźurom Danićićom, su se rozsuźili wužywaś štokawski nejwěcej rozšyrjony dialekt ako zakład standardneje formy serbisko-chorwatskeje rěcy. Wuk jo reforměrował serbiski cyriliski alfabet a Gaj a Danićić łatyński chorwatski alfabet.

Z pódpisanim wienskego dogrona w lěśe 1850, mjazy serbiskimi a chorwatskimi spisowaśelami a rěcywědnikami, jo se stwóriła jadna rěc na zakłaźe dialektow: serbisko-chorwatska abo chorwatsko-serbiska rěc. To jo była kumštnje zjadnośona rěc.

W Kralojstwje Serbow, Chorwatow a Słowjeńcow jo jugosłowjańšćina była oficielna rěc. W drugej komunistiskej Jugosłowjańskej stej Matica srpska a Matica hrvatska pódpisałej Novosadske dogrono z prědnym artiklom:

Narodna rěc Serbow, Chorwatow a Carnogórjańcow jo jadna rěc. Literarna rěc wuwita na zakłaźe dweju zakładneju centrowu Beograd a Zagreb jo togodla zjadnośona, z dwěma wugranjanjoma, jekawskim a ekawskim.

Nowosadske dogrono jo było zakład rěcneje politiki w Jugosłowjańskej. Howacej su Chorwaty byli pśeśiwo tomu dogronoju, dokulaž su wobglědowali ako wopyt serbizacije chorwatskego idioma. Po napnětosćach w lěśe 1970 a pó rozpaźe Jugosłowjańskeje wětšyna powědajucych pomjenjujo swóju rěc serbiska, pak chorwatska, pak bosniska, pak carnogórska rěc.



Narěcy[wobźěłaś]

Serbisko-Chorwatska rěc ma cełu mań narěcow, kótarychž granice njemakaju sez granicami krajow. Su tśi głowne narěcy :

  • štokawska (Serbiska, Bosniska, Carnogórska a Chorwatska) - město co se groni što , a kótaraž ma tśi wersije:
    • ekawska (Serbiska a pódzajtšna Chorwatska) - město starosłowjanskego (jać) se groni e
    • jekawska (Chorwatska, Bosniska, Carnogórska) - město starosłowjanskego (jać) se groni je abo ije
    • ikawska (Chorwatska, Bosniska) - město starosłowjanskego (jać) powědajo se i
  • kajkawska (pódpołnocna Chorwatska) - město co se groni kaj a město starosłowjanskego (jać) se groni e
  • čakawska (pódwjacorna Chorwatska) - město co se groni ča, hejnak štokawski ma teke wersije: ekawsku, jekawsku a ikawsku.

Serbisko-chorwatski alfabet[wobźěłaś]

W serbisko-chorwatskej rěcy w Bosniskej-Hercegowinje, Carnogórskej a Serbiskej stej wužywane łatyńske pismiki a cirylica. W Chorwatskej jano łatyńske.

cirylica А а Б б В в Г г Д д Ђ ђ Е е Ж ж З з И и Ј ј К к Л л Љ љ М м
łatyńske A a B b V v G g D d Đ đ E e Ž ž Z z I i J j K k L l Lj lj M m
cirylica Н н Њ њ О о П п Р р С с Т т Ћ ћ У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Џ џ Ш ш
łatyńske N n Nj nj O o P p R r S s T t Ć ć U u F f H h C c Č č Dž dž Š š

Pśikład[wobźěłaś]

Zastojnstwowy komunikat z Bosniskeje-Hercegowiny:

  • bosniski: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodijelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
  • chorwatski: PRIOPĆENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U ožujku 2004. godine, Agencija Moody's je dodijelila Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svjetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodjele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
  • serbiski (łatyński): SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Bosna i Hercegovina očekuje povećanje kreditnog rejtinga. U martu 2004. godine, Agencija Moody's dodelila je Bosni i Hercegovini prvi suvereni kreditni rejting, B3 sa pozitivnim izgledima. U svetlu značajnog napretka u izgradnji države od dodele prvog kreditnog rejtinga, Moody's razmatra moguće povećanje rejtinga Bosne i Hercegovine.
  • serbiski (cyrylica): САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Босна и Херцеговина очекује повећање кредитног рејтинга. У марту 2004. године, Агенција Moody's доделила је Босни и Херцеговини први суверени кредитни рејтинг, Б3 са позитивним изгледима. У светлу значајног напретка у изградњи државе од доделе првог кредитног рејтинга, Moody's разматра могуће повећање рејтинга Босне и Херцеговине.

Rozdźěle[wobźěłaś]

Engelska rěc Górnoserbska rěc Chorwatska rěc Serbiska rěc
Compare Přirunanje Usporedba Поређење (Poređenje)
Europe Europa Europa Европа (Evropa)
Netherlands Nižozemska Nizozemska Холандија (Holandija)
Italians Italčenjo Talijani Италијани (Italijani)
Universe Uniwersum, swětnišćo Svemir Васиона (Vasiona)
Spine Rjap Kralježnica Кичма (Kičma)
Air Powětr Zrak Ваздух (Vazduh)
Education Kubłanje, wukubłanje Odgoj Васпитање (Vaspitanje)
Week Tydźeń Tjedan Седмица (Sedmica)
History Stawizny Povijest Историја (Istorija)
Pantaloons Cholowy Hlače Панталоне (Pantalone)
Belly Brjuch Trbuh Стомак (Stomak)
Science Wěda Znanost Наука (Nauka)
Personally Wosobnje Osobno Лично (Lično)
Persona Wosoba Osoba Лице (Lice)
United Nations Zjednoćene narody Ujedinjeni Narodi Уједињене Нације (Ujedinjene Nacije)
Bread Chlěb Kruh Хлеб (Hleb)
Artificial Kumštny Umjetno Вештачки (Veštački)
Cross Křiž Križ Крст (Krst)
Democracy Demokratija Demokracija Демократија (Demokratija)
Detection Spóznaće Spoznaja Сазнање (Saznanje)
Island Kupa Otok Острво (Ostrvo)
Officer Oficěr Časnik Официр (Oficir)
Road traffic Nadróžny wobchad Cestovni promet Друмски саобраћај (Drumski saobraćaj)
Autobahn Awtodróha Autocesta Аутопут (Autoput)
Length Dołhosć Duljina Дужина (Dužina)
Association Udruga Удружење (Udruženje)
Factory Fabrika, twornja Tvornica Фабрика (Fabrika)
General Powšitkowny Opće Опште (Opšte)
Christ Chrystus Krist Христoс (Hristos)
I'm sorry Wodajće prošu Oprosti Извини (Izvini)
Native language standard Maćernorěčny standard Materinski jezićni standard Матерњи језички стандард